Suve smokve moje bake

Sidila sam ovo lito isprid kamene kuće pod starom smokvom. Sunce je zalazilo a ja i dida smo ispijali gemišt nakon brudeta od jegulja i žaba. „Bako,bakoo, ajde odmori malo noge,dosta je rađe za danas, sidni malo na ćakulu“-dozivala sam je dok je ona još gasila žeravu. Prišla je stolu, stavila smokvu u usta i zalila rakijom. Obrisala je pregačom znoj sa umornog čela i sjela.-„Pitaj ćeri“ .-„Bako, da te pitam nešto, šta si ti radila pod mlade dane ,jesi išla sa didom na plesnjake?“ –„Ooo, da plesnjake! “ nasmijući se grohotko nastavi: -“jesmo, jesmo, posebno tokom litnjih miseci.

Dida bi uprtija skale na leđa,ja krtol i goni uz brdo“. –„Ma bako, nismo se dobro razumili. Pitam te o prvom poljupcu, plesu sa didom, druženju, alkoholu..“-„A ćeri moji,meni se čini da ja dobro razumin. Sve ti je to bilo gori u brdu, podno smokvam. Tamo sam ti didu ugledala. Čeka bi ti on dok se ja ne popnem na najvišu granu,a onda bi naglo ožednija i brže bolje bi požurija po vodu priko moje smokve, ne bi li nešto ispod mojih skuta vidija. A kada smo se uzeli…popea bi se na granu do moje i piva mi dok rađi nije doša kraj. Onda bi došla Mila i Filip, pa Ante i Ivka, Bruno sa Ankom i Ljuba sa Jozom. Skupilo bi ti se društvo a dida bi izvuka bocun travarice i plesnjak bi počea. Znaš, tamo su ti sva moja dica nastala, i mater ti se tamo rodila. Nisam ti je doma donila u onim vašim modernim sidalicama. Dida i ja smo je u krtol metnuli, nije ti ni zaplakala dok smo je priko škrapa prinosili. 

Ni dici nije bilo lako,tribalo je dva put dnevno smokve okrićat po najvišem suncu. A ko nije napravija zadatak, kleča je za kaznu na smokvinu lišću.“ Natočila si je ona još jednu kratku, a smokva joj ko knedla zapela u grlu. Prešla je preko suze širokim prstima na kojim je sjala ko suho zlatno urezana vera. „A šta ćeš anđele babin,tako je to. Sada ti je sve na materinim i ćaćinim leđima. Ti i sestra pošle u grad učit velike škole. Džaba ti sve ako nikad nisi na zemlji radija! I ne pričaj kada dođeš u Zagreb o školama i poslu, pričaj im o zemlji, o smokvi, o životu što nam je dala. I ne zaboravi, uvik na stolu moraš imat babin lijek, suve smokve i rakije za stolom. Smokve da ti život malo zasladi a rakije da imaš i nešta gorkog u životu za progutat. “