Nije did Bruno vozija auto, samo barku. Na provu bi utovarija jučerašnju berbu, a kraj sebe babu Anku. Vozili bi prije zore niz primorje, sve do Brela. Udara bi zvizdan, a baba bi križala dinje, nudila furešte smokvama i grožđem. Znalo je i cilo lito proć, a da ne umoči noge više od kolina, taman onoliko koliko je tribalo da se barka zaustavi u plićaku.

Od onda je prošlo 40 lita.

Danas novi mladići na svojim barkama nastavljaju tradiciju prodaje svoga rada i vraćaju uspomene na neka stara vrimena.